„SNAGA OPSTANKA“ ili putokaz za neka nova življenja

       Pred nama je još jedna zbirka stihozborja, a u njoj naše misli koje je ovog puta izabrao Siniša Chadjim iz grupe Scuola di Poesia-School of Poetry- DELEGACIJA Srbije. Vreme joj je promenilo naslov „JESENJA RAPSODIJA“, jer planirano je prvobitno da bude objavljena u novembru mesecu, ali zbog opravdanih razloga objavljujemo je u ovom zimskom periodu i potvrđujemo da je „SNAGA OPSTANKA“ opstala.

      Ne znam da li ćete osetiti ovu tematsku raznovrsnost, kao i različitosti stila, ali ja jesam i nije ni čudo što je to tako, kada smo i mi svi različiti u svojoj sličnosti i samom postanku i opstanku.

     Ostaje mi da zvanično izjavim  da je knjiga urađena u saglasnosti autora, te da im se zahvalim što su mi omogućili da se knjiga „SNAGA OPSTANKA“ obelodani u elektronskom obliku preko Udruženja balkanskih umetnika, ali i da je podržim kao predsednik Delegacije Srbije i ambasador poezije "SCUOLA DI POESIA" - "SCHOOL OF POETRY" koju je osnovao Silvano Cavaliere Bortolazzi, kandidat za Nobelovu nagradu.

Poezija ne bi bila celina, kada u sebe ne bi ugradila i slikarske poteze vešte ruke, zato zahvaljujemo Snežani Kujundžić iz Subotice, jer nam je poklonila svoja slikarska dela da bi obogatili ovu ŽIVOTNU RAPSODIJU iskazanu kroz SNAGU OPSTANKA.

Dijana Uherek Stevanović

Emina poruka nade

Danas smo na ulicama našeg grada i relaizujemo projekat koji nosi naziv MI SMO UZ TEBE, ali njegovo ime nije bitno koliko i naš cilj. To je jedan u nizu projekata koje smo održali i planiramo održati kako bi roditeljima i oboljeloj djeci pokazali da nisu sami i da ima nade za sve. Kako bi im pomogli da se izbore za život uz pomoć što boljih liječnika i klinika. Ja sam također bila ta kojoj je trebala pomoć, ali zahvaljujući humanim ljudima danas sam ja ta koja pomaže i osjećam se dobro zbog toga jer sam sada svjesna gdje bih bila ja da nije bilo takvih ljudi. Kada su mi roditelji saopštili da imam leukemiju, nisam ni znala šta je to? Jedino sam naslućivala da je neka bolest, jer sam bila u bolnici i ništa više. Možda mi je i bilo drago jer smo isti taj dan otišli u Beograd. Čim smo stigli počeo je pakao, jednostavno pakao. Bockanja svaki dan i slične stvari, ali s vremenom sam se navikla i u tome vremenu smo otišli u Italiju i tamo još desetak mjeseci, pa je i tome došao kraj. Kada sam završila liječenje, moju bolest sam u svojoj glavi ostavila kao neko ružno sjećanje, neko iskustvo, ali uglavnom mi je ona bila glavni poticaj za šalu i često sam se šalila na svoj račun u vezi te bolesti. S vremenm se je moje razmišljanje počelo mijenjati i počela sam razmišljati o drugoj djeci. U početku čak nisam ni podržavala mamu u vezi udrženja PIPOL, ali nedavno smrt jedne djevojčice mi je otvorila oči. Shvatil sam da ne završe sva djeca sretno kao ja. Nema svaka priča sretan svršetak ili mi pišemo taj kraj i uz našu pomoć i pomoć ostalih ljudi većina tih pričica može imati "happy end". Zbog toga se trebamo potruditi i dati sve od sebe da pomognemo bilo kome jer "davati je božanski, primati je ljudski".

Budite i vi humani i malo se potrudite jer ja mislim da jedan dječiji život bar toliko vrijedi...

Ema Milinović



Snaga opstanka pdf.

Snaga opstanka exe.

Google partner
Snaga opstanka
GGKEY:AR45611YGLA